Usluge Umemo li da čuvamo zdravlje?

Dvadeseti vek je uneo korenite promene kako u načinu života, tako i u strukturi ljudske ishrane. Posebno se naglo smanjilo utrošak energije zbog smanjene fizičke aktivnosti za kojom nema potrebe. Uporedo stim potrošnja mesa i masti među stanovništvom razvijenih zemalja raste iz godine u godinu. Danas savremeni čovek dobija 70% belančevina životinjskog porekla dok je nekad to unosio hranom biljnog porekla. Smanjila se upotreba celuloznih vlakana za 42% iz biljne hrane, umesto toga znatno je porasla upotreba rafiniranih namirnica. Kao klasičan primer uzmimo naš običan rafinisani šećer koji se od najcenjenije namirnice pretvorio u „belog neprijatelja čovečanstva“. Postoji drastična razlika u fiziološkom delovanju neprečišćenog šećera. On ispoljava okrepljujuće, antidijabetičko, antisklerotično, diuretičko, antiinflamatorno dejstvo, snižava krvni pritisak, reguliše razmenu ugljenih hidrata i masti, ali prilikom rafinisanja mnogobrojne za život važne biološki aktivne materije su odstranjene. Nešto slično se dešava sa hlebom pečenim od „bezživotnog“ belog brašna, koji u eksperimentima na miševima prilikom dugotrajne upotrebe izaziva rast malignih tumora. Rafinisanje biljnih jestivih ulja takođe je dovelo do obezvređivanja ovih namirnica u smislu sadržaja bioloških aktivnih materija od životnih važnosti.

U procesu kuvanja gubi se od 10% - 60% hranljive vrednosti hrane u smislu sadržaja bioloških aktivnih materija. Postoji još jedan važan izvor „zagađenja“ namirnica – dodavanje mnoštva sintetičkih hemijskih jedinjenja (konzervisanje, poboljšanje ukusa, boje…). Razvoj poljoprivrede i tretiranje zemljišta veštačkim đubrivom doveli su do toga da je čtivav niz minerala skoro nestao iz zemlje. Koncentracija mineralnih elemenata u biljkama se smanjila, sadržaj gvožđa u voću smanjen je za 57%, magnezijuma za 35%, kalcijuma u zelenom povrću za 46%. Kupus je izgubio 85% kalcijuma, a pšenica 46%. Slični procenti su u pitanju i u vezi prisustva vitaminima u tim namernicama.

U suštini čovek savremenog društva je pri klasičnom načinu ishrane osuđen na ove vrste nedostataka, a njih će uvek pratiti nesposobnost odgovarajućih odbrambenih sistema organizma sa adekvatno reaguje na nepovoljne uticaje iz životne okoline – fizički, hemijski, mentalni stres, što naglo povećava rizik od mnogih bolesti. U takvim uslovima menja se unutrašnja sredina organizma i u njemu dolazi do poremećaja normalnog toka biohemijskih procesa. Sve to dovodi do poremećaja funkcije organa koji obavljaju odbranu, neutralizaciju i izbacivanje toksičnih materija iz organizma. U takve organe spadaju jetra, bubrezi, creve, koža i imuni sistem.

Usled toga povećava se potreba za očuvanjem „hemijske čistoće“ unutrašnje sredine ljudskog organizma.

Naučnici danas apeluju i upozoravaju budući da hrana predstavlja jedini izvor materija od kojih se grade ćelije ljudskog organizma, ona određuje stanje zdravlja i životni vek. Zna se da je za normalne životne procese organizma u svakodnevnom obroku potrebno oko 600 komponenata što odgovara upotrebi 32 vrsti namirnica. Danas se ponovo pojavio problem veoma malog snabdevanja ljudi većinom vitamina, mikroelemenata, dijetetskih vlakana, veoma je raširen deficit joda, selena, gvožđa, kalcijuma...

Hipovitaminoze umanjuju umnu i fizičku sposobnost, otpornost prema infekcijama, kod dece usporavaju rast, izdržljivost, i tako se javljaju hronična oboljenja. Deficit vitamina nanosi ozbiljnu štetu formiranju mladog ženskog organizma koji se sprema za materinstvo. Važnu ulogu u fiziološki optimalnom funkcionisanju organizma igraju makro i mikro elementi. Nedostatak samo kalcijuma i cinka može da dovede do nastanka oko 300 različitih oboljenja.

Upravo hrana nas čini malim ili velikim, glupim ili pametnim, slabim ilil snažnim, apatičnim ili energgičnim, nekomunikativnim ili sposobnim za zdravu komunikaciju. Svetsko naučno društvo smatra sa je jedan od efikasnih, ekonomski opravdanih i brzih puteva rešavanja problema pothranjenosti ljudskog organizma uključivanje biološki aktivnih preparata u obrok.

Biološki aktivni preparati = adaptogeni su prirodni kompleksi koji su potrebni za obezbeđivanje fiziološki optimalnog funkcionisanja organizma. U te preparate spadaju biološki aktivni dodaci koji nadoknađuju alimentarni deficit savremenog čoveka, dopunjuju njegove obroke vitaminima, mineralnim materijama, mikroelementima, biljnim vlaknima, esencijalnim aminokiselinama i esencijalnim mastima.

U fazi kada se oboljenje javilo, biološki aktivni preparati postaju neophodno sredstvo pored klasičnih lekova, a lekari naprednih shvatanje ih sve češće uključuju u program lečenja svojih pacijenata. Za razliku od klasičnih lekova, koji deluju brzo i intezivno, ali daju mnoge neželjene efekte, biološki aktivni preparati se uzimaju u dužem vremenskom periodu, njihovo delovanje je blago, bez neželjenih reakcija i omogućuju da se postepeno i ciljano obnovi organizam bez nanošenja štete. Pri korištenju biološko aktivnih preparata kao sredstvo za pomoćnu terapiju utvrđeno je da je za 8 puta moguće smanjiti doze osnovnih lekova, a takođe skratiti ukupno vreme trajanja lečenja oboljenja, produžiti period remisije i postepeno preći na preventivno čuvanje zdravlja uz korišćenja biološki aktivnih preparata.

Biološki aktivni preparati se u svetu veoma široko primenjuju. Na primer u Japanu se oni primenjuju preko 50 godina pri čemu se tamo zapaža nejduži vek i najveća produktivnost ljudi.

Posle svih ovih saznanja nameće se istinita tvrdnja da
„LEKAR LEČI, A PRIRODA ISCELJUJE“